| |
Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji
gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić. Svečano je otvoren na
Petrovdan - 12. jula.
Prvi stanovnici vrta su
bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej
majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi,
paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.
Ubrzo po otvaranju
Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje
su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske
porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i
Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi
kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje
planove i izgradnju.
Kada je formiran,
Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi,
vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana
"Kalemegdanska terasa" i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na
nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi
svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta
bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i
saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog
razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle
rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.
Po kazivanju Dane
Savković-Gligorić, čiji je otac, Miodrag Savković, bio direktor Vrta u
to vreme, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada naivno su
poverovali da Vrt neće biti meta bombardera, pa su listom pohrlili da u
njemu nađu utočište. Ali, bombe su nekontrolisano padale, pa je u Vrtu,
naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope,
izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje,
pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika
slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobegle iz razrušenih
kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti
poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su
preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.
Spisak direktora:
1) Aleksandar Krstić (do Drugog svetskog rata, 1936 - 1941)
2) Miodrag Savković (za vreme Drugog svetskog rata WWII, 1941 - 1944)
3) Ante Tadić (1944 - ?)
4) Milorad Lazarević (? - ?)
5) Milorad Medenica (? - ?)
6) Radivoje Tričković (? - 1986)
7) Vuk Bojović (1986 - 2014)
8) Gvozden Radenković (2014 - 2015)
9) Srboljub Aleksić (2015 - danas)
Izvor: zvanični sajt
Beo zoo vrta
(2017)
|
|
